Требиње кроз стихове

ТРЕБИЊЕ

Требиње ми град је диван,
И лепши ми од Мостара,
У долини ушушкан је,
Подно брда Леотара,
Требишњица кроз град тече,
Мостови је стари красе,
У близини манастир је,
Стари Тврдош-добро зна се,
Изнад града на Црквини,
Грачаница богомоља,
Јован Дучић ту почива,
То последња би му воља,
Волео је он Требиње,
У њега се увек клео,
На кратко је ту живео,
Ал’ ту живот започео,
Требиње је уз границу,
Хрватске и Црне Горе,
То му само предност даје,
У близини града море,
У Требињу сложно живе,
Три народа и три вере,
И странац је добро дош'о,
Ако нема зле намере,
А хотеле што град има,
А један се баш издваја,
Платани је њему име,
Где масовно хрли раја,
На далеко равног нема,
У срцу је старог града,
Окружен је платанима,
Куд шетају срца млада,
У Требињу ја сам био,
Имам жељу опет ићи,
Манастире-старе цркве,
Поново ћу ја обићи,
Речи хвале о том граду,
Што написа то истина,
У Требиње када пођем,
Повешћу и свога сина,
Нака види ту лепоту,
Па нека се и он диви,
Републике Српске део,
Нек’ Требиње вечно живи.

Aутор: Хаџи Маринко Миљановић

Trebinje kroz stihove 2

Visit Trebinje Photo Nemos Design 1f


TREBINjE

Trebinje mi grad je divan,
I lepši mi od Mostara,
U dolini ušuškan je,
Podno brda Leotara,
Trebišnjica kroz grad teče,
Mostovi je stari krase,
U blizini manastir je,
Stari Tvrdoš-dobro zna se,
Iznad grada na Crkvini,
Gračanica bogomolja,
Jovan Dučić tu počiva,
To poslednja bi mu volja,
Voleo je on Trebinje,
U njega se uvek kleo,
Na kratko je tu živeo,
Al’ tu život započeo,
Trebinje je uz granicu,
Hrvatske i Crne Gore,
To mu samo prednost daje,
U blizini grada more,
U Trebinju složno žive,
Tri naroda i tri vere,
I stranac je dobro doš'o,
Ako nema zle namere,
A hotele što grad ima,
A jedan se baš izdvaja,
Platani je njemu ime,
Gde masovno hrli raja,
Na daleko ravnog nema,
U srcu je starog grada,
Okružen je platanima,
Kud šetaju srca mlada,
U Trebinju ja sam bio,
Imam želju opet ići,
Manastire-stare crkve,
Ponovo ću ja obići,
Reči hvale o tom gradu,
Što napisa to istina,
U Trebinje kada pođem,
Povešću i svoga sina,
Naka vidi tu lepotu,
Pa neka se i on divi,
Republike Srpske deo,
Nek’ Trebinje večno živi.

Autor: Hadži Marinko Miljanović

 

Izvor:

Туристичка организација Требиње / Tourist organization of Trebinje