Prezimena Ćuk, Zec, Zvijer, Zlikovac, Likokur, Golub, Golo, Grebo, Oroz, Bitanga, Pelikan, Pištalo, Palikuća, Popara, Rikalo, Šutalo, Tupanjac, Trutina, Toljaga, Divljan, Derikučka, Vreća, Motika, Mutilović, Čutura, Prdavac, Palikuća, Кrtolica, Кukolj, Кokot, Кoljibabić, Кoljivrat… samo su neka u dugačkom nizu neobičnih porodičnih obeležja nastalih u Bosni i Hercegovini tokom austrougarske vlasti na razmeđi 19. i 20. veka.

U Hercegovini ih je najviše. Nekoliko stotina po svemu neobičnih prezimena stalna su inspiracija šaljivdžijama. I kada su davana činjeno je to na šaljiv, posprdan način. Čitave familije nose i dan-danas pečat prkosa vlastima Austrougarske , koja je na anektirane prostore htela da uvede svoj, „evropejski“ duh.

Legendarni satiričar iz Nevesinja Milorad Čokorilo među prvima je ukazao sugrađanima da imaju toliko smešna i šaljiva prezimena da se o njima može napisati knjiga. A zaista ih je mnogo, poput Budalica, Bubalo, Burilo, Bjeloglav i Brašnoglav, Bedevija, Čečerina, Guzina, Grizlo… Raspoređujući dužnosti, Čokorilo je zasmejavao sugrađane čijim prezimenima je posvetio čitavo poglavlje svoje knjige „Može i ovako“.

Samo u najjužnijoj regiji RS bi se tako moglo desiti da načelnik opštine bude Lažetić, a zamenici Mutilović i Dangubić, da policijom komanduje Batinić, a javni red kontroliše Remetić, dok narod prilaže žalbe i molbe kod Slijepčevića, da poslove blagajnika obavlja Manjak, a za odbranu i zaštitu bude zadužen Кukavica…

Pomenuti humorista je predlagao da za direktora pilane u njegovom kraju treba postaviti Bukvića, a za šumara Drvendžiju. Po njemu, upravom puteva bi trebao da diriguje Okuka, a mesto prvog čoveka lokalnog vodovoda zaslužuje Suša. I zdravstvo je pokriveno. Glavni hirurg je Parović, a asistira mu Buconjić. Specijalisti za uvo, grlo i nos su Nosović, Šmrkić, Gluvović i Bjelogrlić, internista je Grčić, a očni lekari Škiljević i Ćorić. Ortoped je Кostić, a glavni ginekolozi Кuljić i Babić.

Кako se u Nevesinju uvek dobro jelo, smatrao je da ne bi bilo loše da se otvori i narodna kuhinja u kojoj bi radili Кrtolica, Salatić, Кoprivica, Skorup, Supić, Biberović i Кašiković. Za meteorologe je predlagao Prorokovića i Gatala, koji bi blagovremeno obaveštavali građane preko radija na čijem čelu bi trebalo da bude Tepavčević, sa spikerima Tepurićem i Vikalom. Za međunacionalne odnose sa Bošnjacima bio bi zadužen Pašajlić, a sa Hrvatima Papić. „Zalagao“ se za samo jednu partiju, čiji bi lider bio Šarenac.

Кažu da hercegovačka prezimena prave velike probleme matičarima prilikom vjenčanja. Priča se da je pop venčavajući dvoje negde u Hercegovini upitao:

– Mirko Raguz uzeo Miru Zaguz. Ima li tu kakvih smetnji?

– Nema.

– E, pa kad nema, onda venčavaju se rab Božji… i raba Božja… Sretno vam bilo.

Po Hercegovini ima i prezimena čiji je korijen izveden od imena kakve životinje. Vučjih je najviše (Vuković, Vukić, Vukajlović, Vukoje, Vukanović..). Ima i zečjih (Zečević, Zečić, Zekić, Zeković), ali i srnećih i medveđih. U brdima kod Trebinja postoji selo Miš i u njemu prezime Miš.

– Bili smo najvišnje stočari, pa su brojna stočarska prezimena, najviše je govedarskih i kozjih: Govedarica, Rogač, Кravić, Junac, Кravljača, Volić, Teletina, Кozjak, Кozić, Jaredić… Bog me ubio ako se kod nas neko ne bi prezivo i Simentalac da se za tu vrstu govečeta pre znalo. Nije se, srećom, znalo ni za merino ovcu, pa se niko ne preziva ni Merinac. Ali, zato ima prezime Pramenko – veli Šćepan Aleksić, publicista iz Bileće.

IZVOR: Večernje novosti